– Čudna je ta Myrrha!… Vjerujete li da je zla?
– Rekao bih da je tako … A kakav odgoj! Pierre Dourine mi je pričao kako je natjerala čitav grad da govori o njoj. To se dogodilo prošle zime.
Razlog je bio njezino slobodno ponašanje i izazovna koketerija. To je pokazala i u svom ponašanju prema princu Wittengratzu … No, neka se pričuva da ovog puta ne izgubi srce! Njega se ne može samo napola ljubiti!
Gospodja de Traimbray kazala je pomalo nervozno:
– Kažu da je vrlo prevrtljiv?
– Doista! No, čini mi se, lijepa je Myrrha vrlo spretna pa će joj možda uspjeti zaokupiti na dulje vrijeme njegovu pažnju.
Govoreći tako, gospodin d'Amblemeuse pogledao je podrugljivo mladu ženu, čije je lice iznenada porumenjelo od snažnog osjećaja. »I nju je osvojio« – pomislio je, zabavljajući se.
– Toj Myrrhi nedostaje otmjenosti… Pravi je tip ciganke ili nešto tome slično – promrsila je kroz zube
gospoña Tercieux. – Ne vjerujem da se može sviñati princu. On ima tako profinjen ukus i osobitu inteligenciju.
