Godina prođe, dan nikad – Žarko Laušević

Knjiga ljudske spoznaje i bolne istine.

Autobiografska knjiga poznatog glumca dat će vam uvid kako se život čoveka sa srećnom porodicom i zavidnom karijerom pretvorio u pakao.

Inteligencija i iskrenost koja će vas osvojiti.

 

Iz knjige:

-Mrtvi. Treći…? Nisam video… trećeg.
-Ranjen je u zadnjicu, testise. I u ruku.
-Šta je s njim? Kad sam ga ranio?
-Preživeće, ali je pitanje da li će moći da ima dece.
Osetih odjednom užasnu žeđ. Gospodin Danilović je imao čašu sa vodom ispred sebe.
Bi me sramota da tražim. Njemu se u međuvremenu ponovo pojavio onaj osmeh na licu.
-Slušaj, sine, ovo je izuzetan slučaj! Jedinstven u sudskoj praksi! Ne treba da ti govorim
da si u dobrim rukama. Jedino što je važno je da budeš strpljiv i da znaš da ćemo pobediti.
Ovo je bila nužna odbrana i ja ću to uspeti da dokažem. Ti si legitimno branio svoj život, jer je
tvoj pištolj svakog trenutka mogao da se nađe u njegovim rukama. Ti si spasao bratu život jer
ga je ovaj drugi udarao polomljenom flašom po licu. Jedino, to moraš da znaš, ovo je Crna
Gora, a jedan od dvojice koje si ubio je bio – jedinac! Tebi ne moram da govorim, ti znaš šta to
ovde znači...Ovde su ti novine od prethodnih dana’’, izvadi iz torbe gomilu štampe, ‘’cela
zemlja bruji o ovome. Tu su i neke španske novine. Bilo je i na CNN –u. Uglavnom su na našoj
strani...Evo ti i ova sveska i olovka. Šalje ti sestra. Kaže, možda će ti zatrebati...
Rukovah se sa advokatom. Već sa druge strane vrata isti komandir mi naređuje da se
okrenem prema zidu. Ponovo me pretresa i oduzima novine.
Ne može, zbog istrage., službeno i mrzovoljno objasni, ostavljajući mi svesku i
olovku. Vraćam se u ćeliju. Smanjila se u međuvremenu. Gledam kroz prozor. Napolju je vrelo.
Onaj oblak je i dalje na istom mestu. Hodam. Hodam satima. Ima tačno sedam koraka.
Sedam u jednom pravcu. Okrenem se i koračam sedam koraka na drugu stranu.
Smračilo se. Moglo bi biti blizu osam. Da legnem? Umoran sam, ali rano je, mnogo rano
za spavanje. Imam ovu svesku. Šta to da zapišem?
-Ubio sam dva momka što su tek zakoračila u život!
-Da nisam, mi bi bili mrtvi! I Mili i ja. Da mi je oteo pištolj, ubio bi me! A onaj drugi je –
klao Milog kao životinju preda mnom. S kolenima na njegovim grudima mog brata
onesvešćenog i nepomičnog – kolje slomljenom flašom! Pucao sam. Nisam imao izbora.
Nisam umeo ništa drugo. Nikad to sebi neću oprostiti.


Komentariši