Nepristojna ponuda

Tako zadubljen u misli nije ni primetio kad su se vrata otvorila. Njegov batler Džons se nakašlja.
- Hm... Gospodine Vorton, traži vas jedna dama... sa... hm... pratiljom - ovog puta nakašljao se znacajno i sakrio osmeh u uglovima usana.
- Koja dama? - namršti se Vorton brzo razmišljajuci. Poslednju aferu okoncao je još prošle zime.
- Gospoða Ketling - rece Džons nepromenjenog lica, ali Vortonu nisu mogle da promaknu iskrice u njegovim ocima.
On ga upitno pogleda. Nije poznavao nikakvu gospodju Ketling.
- Mislim da bi trebalo da je primite. Ovaj... njena pratilja je vrlo bucno insistirala na tome - opet se Džons nakašlja i spusti pogled. Voleo je svog mladog gospodara i bio veoma ponosan što ga baš on služi.
- Mislite?
- Možda je nešto važno u pitanju. Treba proveriti - iskrice u Džonsovim ocima su obecavale, a Vortonu je bilo prilicno dosadno u poslednje vreme. Danas narocito.
- Dama, kažete?
- Gospoða Ketling - ponovi Džons. Obicno je odlicno procenjivao posetioce.
- Pa, da primimo onda gospoðu Ketling... i njenu pratilju - rece Vorton, sluteci iz Džonsove najave da ce se malo razonoditi. Ionako se odavno pokajao što je ostao kod kuce. Trebalo je da i on podje u grad sa sestrom i ledi Derbi.
Kad ih Džons najavi, u salon udjoše mlada žena i njena pratilja. Vortonu odmah bi jasno otkud tragovi osmeha na uvek poslovicno ozbiljnom Džonsovom licu.
Pratilja je bila krupna žena, najverovatnije kuvarica unapreðena u pratilju, specijalno za ovu priliku. Ona se nezgrapno svali na ponuðenu sofu, a mlada žena priðe da se pozdravi.
- Gospodja Ketling, ako sam dobro razumeo? - upita Vorton, tek sada obrativši pažnju na nju.
Bila je vrlo mlada, sa jasnim, bistrim ocima i nije se narocito uklapala uz svoje ozbiljno ime i titulu gospoðe.
Možda je bila tek neku godinu starija od njegove sestre.
- Da, En Ketling. Verujem da ste pre oko mesec dana dobili moje pismo, g-dine Vorton.
- Pismo? - upita on. Dobijao je svakodnevno desetine pisama. Ako je stiglo, on ga nije zapazio. Mora da ga je gurnuo u fioku za nevažnu poštu, a ako ga je cak i otvorio, nije zapamtio njegov sadržaj.
- Bojim se da mi je promaklo. O cemu se radi? — upita on uctivo ali ne narocito zainteresovan.
- Pa... vidite... ja sam ostala udovica pre tri meseca...
Raspo lažem sada odreðenom sumom novca. I želela bih da od vas otkupim imanje moje porodice koje je pre pet godina moj otac prodao vašem ocu.


Knjigu potražite OVDE

Nema odogovora

  1. Anonimno 05.05.2016

Komentariši