Davno izgubljeni sin

Feliks je sada spavao, hvala bogu. Činilo se da mu je neudobno, jer je njegov obraz pritiskao okvir mračnog prozora autobusa, poprskanog kapljicama kiše. Džejnino srce se steglo kad ga je pogledala. Imao je samo pet godina, i s njom nije progovorio ni reči. Ni tokom dva sata koliko su bili u autobusu, niti tokom protekla tri dana otkad je ona stigla u Mandari. Ni sa kim nije progovorio ni jednu jedinu reč, i niko nije umeo dajoj kaže zašto. Da li radi pravu stvar?
Čim joj je stigla vest o Alisinoj smrti, uzela je neograničeno odsustvo s posla u Darvinu, gde je radila kao lekar opšte prakse. Uspela je nekako da dođe do Mandarija zaobilaznim putem, zastrašujuće malim avionima, i konačno ju je
povezla jedna meštanka, žena po imenu Maharija.
Izgledalo je kao da su svi u Mandariju sebi odabra- li neka čudna imena. Džejni je zaključila da je to deo životne filozofije tog mesta - da sebi date šansu za nov početak sa novim, duhovnim imenom. Alis je postala Alanja, iako Džejni nikada
o njoj nije mogla da raz- mišlja kao o osobi s tim imenom. Mali Feliks je na rodenju dobio ime Frensis Džejms, koje je njegov otac ubrzo skratio na Frenki Džej, prisetila se ona.
U svakom slučaju... Svi ljudi iz Madarija su izgledali fini. Brižni. Veoma nežni i srdačni prema Feliksu, kako se Džejni privikavala da ga zove. A ipak su dozvolili da moja sestra umre.
Da, u redu, pa ona je lekar, školovana za ono što ljudi iz Mandarija smatraju beskompromisnom naučnom ludačkom košuljom medicine Zapada, ali je činjenica da je Alisina jetra prestala da funkcioniše i „dijeta čišćenja“ sokom od
šargarepe nije nikako bila dovoljno dobra da dovede do ozdravljenja.
Alisi je bilo potrebno hitno bolničko lečenje, i verovatno transplantacija još u putu, a ljudi iz Mandarija, zbog arogancije ili naivnosti ili bogzna čega, nisu pozvali hitnu pomoć sve dok nije bilo suviše kasno.
Prisećajući se svega, shvatila je da plače. Gnev i tuga i sumnja su bili pomešani. Da li je uradila pravu stvar?
Feliks je mogao da ostane u Mandariju. Za to bi bilo potrebno malo duže natezanje s vlastima, ali jedna od onih žena - Maharija, ili ko beše ona druga s kojom je Feliks bio blizak? Raina? - mogla je biti određena za njegovog
zakonskog staratelja i on bi i dalje živeo u mestu koje mu je bar bilo poznato.
Mestu čija je neodgovorna, pogrešna filozofija isceljenja ubila njegovu majku. Ne, učinila je pravu stvar, odlučivši da ga odvede. Ali nije znala šta će sledeće uraditi, jer se ispostavilo da Feliks ima oca koji živi samo nekoliko sati vožnje odavde, a Džejni o tome nije imala pojma. Doživela je užasan šok kad je među Alisinim stvarima pronašla podatke o Luku Brešanu, i shvatila da je Krokodajl krik, po australijskim standardima, tako blizu.
U unutrašnjosti autobusa sada je zavladala potpuna tama. Sloj teških oblaka nad njima nije propuštao mesečinu, a kiša je bila nemilosrdna, bučna i jaka i nošena vetrom. Daleko iznad mora lebdeo je ciklon, i ljudi su govorili da se
približava i postaje sve jači, i nogao bi da pogodi obalu. U ovakvim okolnostim, čovek lako u to poveruje.
Autobus je zaobišao krivinu, a Feliks je skliznuo ka Džejni, još uvek čvrsto spavajući. Namestila je njegovu glavu na svoje rame i ponovo se zapitala zašto odbija da govori. Nije to prkosno ćutanje, pomisli. Da nije u pitanju... strah?
Ili tuga. Tek što mu je umrla majka.
O bože, da li će ona moći da mu pruži ono što mu je potrebno? U trideset četvrtoj godini, ona još nije imala dece. Ona ga voli, ali ga ne poznaje jer su ona i Alis živele daleko jedna od druge otkad je on rođen, a Alis se nije nimalo potrudila da budu u kontaktu. - Ne mogu više da živim po gradovima - rekla je. - Potrebna mi je divljina.
Luk Brešano je bio Feliksov otac. Trebalo je da Džejni bar razmotri mogućnost da on želi svog sina, uprkos svemu onome što je Alis govorila. I trebalo bi da razmisli o tome da je Luk možda najbolja osoba s kojom on treba da bude. Da li čini pravu stvar?
Osećala je Feliksovu toplinu pored sebe, a mokri autobus se punio parom. Prošli su još jednu krivinu i autobus se iznenada zaneo, pa se začuše mnogobrojni uspaničeni uzdasi i povici.


 

 

Komentariši