Titanija Hardi – Lavirint ruže

Roman za ljubitelje tajni i misterija.

 

Iz knjige:

Kosova jutarnja pesma razbila je njegove uznemirujuće snove iako su kapci
na prozorima i dalje bili čvrsto zatvoreni.
Vil je kasno stigao prethodne noći, rani septembarski sumrak već je davno bio
prošao, ali jasna mesečina pomogla mu je da lako nade rezervni ključ među
geranijumima ispred kuće. Sada se budio uspaničen, čudno dezorijentisan u
pomrčini - iako je tanak zrak svetlosti pokušavao da se probije. Nije ni primetio
kada je jutro stiglo.
Skočio je iz kreveta kao da negde kasni. Zapetljao se oko prozora, drvo je
nabreklo po kišovitom vremenu i trebalo mu je malo vremena da shvati kako
mehanizam radi. Istog trenutka oblilo ga je jarko svetio. Bilo je to predivno jutro
rane jeseni, nisku izmaglicu već je probijalo sunce. Blagi miris koji su ruţe
mirotočile ušao je u sobu zajedno sa svetlom i prohladnim vazduhom. Odnegde
je došla i laka nota lavande. Poznati mirisi donese mu sećanja, i daleko od toga
da je bio imun na to, ali barem su te uspomene uspostavile mir u njegovoj glavi
i razjurile nejasne karakondţule iz njegovog nemirnog sna.
Zaboravio je da uključi bojler prethodne noći, a sada mu je očaj nički trebalo
jedno tuširanje. Zanemario je hladnu vodu i pustio je dl spere jučerašnju
prašnjavu voţnju sa njega. Dukati 998, njegov voljeni motor, definitivno nije bio
za duga putovanja. Bio je pomalo kao neka dugonoga lepotica. Nepojmljivo
brza mašina, apsurdno zahtevna, ali i savršena za voţnju, besprekorno je
odgovarala Vilovoj ekscentričnosti.


Komentariši