Trejsi Ševalije – Devojka sa bisernom minđušom

Prelepo napisan istorijski roman.

Knjiga je jedna divna priča koja otkriva pojedinosti nastajanja slika, zanimljiva do poslednje stranice.

Procitati cete je u jednom dahu!

Iz knjige:

Majka mi nije rekla da dolaze. Posle je tvrdila kako nije želela da
izgledam nervozno. Iznenadila sam se, jer sam mislila da me dobro
poznaje. Nepoznati ljudi bi mislili da sam mirna. Kao beba nisam
plakala. Samo moja majka bi zapazila kako mi se stežu vilice i šire
ionako krupne oči.
Sekla sam povrće u kuhinji kad sam čula glasove ispred ulaznih
vrata - ženski, svetao kao uglačani mesing, i muški, dubok i taman poput
drveta stola na kom sam radila. U našoj kući su se retko čuli takvi
glasovi. U tim glasovima sam čula debele tepihe, knjige, bisere i krzna.
Bilo mi je drago što sam pre njihovog dolaska dobro oribala prednje
stepenište.
Majčin glas - šerpa, krčag - približavao se iz prednje sobe. Dolaze u
kuhinju. Gurnula sam praziluk koji sam seckala na mesto, zatim spustila
nož na sto, obrisala ruke o kecelju i stisnula usne da bi se opustile.
Majka se pojavila na vratima, oči su joj bile dva upozorenja. Žena
iza nje morala je da se sagne, toliko je bila visoka, viša od muškarca
koji je išao za njom.
Svi su u našoj porodici, čak i moji otac i brat, niskog rasta.
Žena je izgledala kao da ju je razduvao vetar, iako je dan bio tih.
Kapa joj je stajala nakrivo, tako da su se sitne kovrdže izvukle ispod nje
i visile joj po čelu poput pčela, a ona ih je nestrpljivo sklanjala.
Okovratnik bi joj trebalo ispraviti, a nije bio ni dovoljno krut. Sivi ogrtač
zabacila je sa ramena, pa sam videla da ispod njene tamnoplave haljine
raste beba. Rodiće se krajem godine, možda i ranije.


Komentariši