Vrt strasti

Karlo je spustio slušalicu i gledao u svoje ruke koje su drhtale. Polako je postajao svestan vesti, a osećaj sreće potisnuo je prazninu koju je dugo osećao.

Nestrpljivo je brisao suze radosnice sa svojih obraza.Antonio! Razmišljao je izvan sebe od uzbuđenja dok je žurio
prema svojoj radnoj sobi. Moj sin!

Glasno je pozvao svoje osoblje. Sa svojim uputstvima stvorio je atmosferu uzbuđenja u celoj kući. Umesto sportskih kola morao je odmah nabaviti mercedes, rezervisati avionsku kartu , sobu u hotelu i spakovati putnu torbu.

Dugačkim koracima i sa grozničavim sjajem u očima sišao je niz široke stepenice palate i otvorio vrata kola u koja je uskočio kao da ga juri sam đavo. Ipak, pakao je ostavio iza sebe.Pritisnuo je snažno na pedalu gasa i konačno je bio na putu! Oštro je sekao krivine dok je iza njega ostajala ažurna obala. Jurio je prema Napulju, a onda za London...

Kod svog sina!

Duboko je udahnuo vazduh. Antonio, slatki Antonio. Karlo je bio ispunjen novom životnom energijom i radošću. Njegovi nervi su igrali od uzbuđenja.

***

Nesreća je od Karla načinila usamljenika. Od čoveka punog života,koji je zavoleo život i brinuo se o prijateljima i rođacima, postao je hladna mašina.

On je svoje ranjeno srce ogradio gvozdenim oklopom. Život je za njega postao besmislen. Sada je ponovo bio preplavljen osećanjima.Njegov sin je sada imao sedamnaest meseci. Uskoro će ga ponovo držati u rukama. To je bilo čudo za koje se molio svake noći u tišini svoje sobe.

 

Komentariši