- Deni, požuri i pojedi te pahuljice - vapila je Dori Robertson dok je žurim korakom iz kupatila išla u spavaću sobu. Brzo je navukla suknju od tvida i tanki džemper, a potom obula crne kožne cipele i vratila se u kuhinju.
-Zar ti nećeš?
-Nemam vremena – odgovorila je Dori, ne prekidajući munjevito da maže puter od kikirikija na hleb i da pravi sendvič. U papirnu kesu, osim sendviča, stavila je i jednu pomorandžu. Otvorila je teglu s keksom i sa dna uspela da pokupi samo šaku mrva. Graham krekeri će ovoga puta zameniti keks.
– Zašto svakoga jutra toliko žurimo? – želeo je da jedanaestogodišnji Deni.
