Ostali su morali da zatraže prijem preko sekretarice ili da, bar, njoj lično najave svoj dolazak. Direktorka Lensberi je, iako stara tek trideset i dve godine,važila za strogu i dobro organizovanu osobu, kojoj je održavanje teško uspostavljenog reda predstavljalo najvažniji profesionalni cilj. Za nju je bilo nezamislivo da joj zaposleni dolaze u kancelariju kada im se prohte, kada oni procene da je to neophodno. Primala ih je tek nakon što bi najavili dolazak i dobili potvrdu da je slobodna da ih primi. Bila je uverena da bi, u suprotnom, njena kancelarija predstavljala veoma prometno mesto, koje bi služilo za jadikovanje i lečenje frustracija članova nastavničkog kadra.
Kendis Dajmond je uživala laskavi status direktorkine prijateljice, iako su dve žene u svemu bile različite. Dok je profesorka Dajmond predstavljala oličenje blagosti, skromnosti i nenametljivosti, direktorka Lensberi se odlikovala grubošću, čvrstinom i sposobnošću da ljudima i događajima upravlja oficirskom strogoćom.
***
Najčešće je bila sama, bez pratnje. Povremeno je ulazila u veze sa viđenijim muškarcima, ali su to bile veze kratkog daha. Mnogi su je smatrah za ženu gvozdenog srca, a oni bezobrazniji su pričali iza njenih leđa da je frigidna. Imala je telo kao stvoreno za telesnu ljubav, najviše zahvaljujući tome što je bila obdarena upadljivo velikim i čvrstim grudima, ipak, niko je nije doživljavao kao seksualno realizovanu ženu. Niko, takođe, nije mogao da je zamisli ni kao zaljubljenu.
